U pričama koje čitamo i čije junake pratimo, našu pažnju već na početku privlači čudesno isceljenje, davno negde u doba Turaka, petnaestogodišnje Milice nakon nasilničkog razdevičenja, čudnovata je podzemna veza između Zadušne vode i izvora Na kraku koja omogućava da se lik, koji se ogleda u jednoj pojavljuje na ogledalu druge vode, zagonetna je voda izvora Vranjaš čijim dejstvom mirni seoski momci i ozbiljni domaćini ostavljaju kuću i postaju lutalice rasipajući se svetom, čudesna je ljubav koja postaje neodoljiva, kada se proba voda Vrdničkog izvora, tragično čudnovato je razaranje starog manastira Jazak izazvano sudarom vučjeg urlika i nezemaljskog krika monahinje Gavrile, tako se ređaju čuda i izvori...

Sve do poslednje [uljamske vodice čiji je vlasnik oslepeo ispaštajući neznane grehove...

Belegišanin je svojom blagorodnom rečenicom oplemenio sve fruškogorske izvore,

odenuo ih u zamamno blistavo ruho moderne bajke i time im podario novi život koji će trajati možda i duže od legendi o njihovoj čudotvornosti...